Nije ni vazno kako je došlo do toga da moram da čekam na tom odeljenju. Važno je da sam gledala u poster na kome je nasmejana medicinska sestra. Propagiranje ljubaznosti prema pacijentima. Između ostalog piše ‘Osmeh – ne može se kupiti, isprositi, ukrasti. Dolazi iz srca’.
Poster je sa moje desne strane.
Sreću se dve drugarice iz srednje škole i počinju da razgovaraju. S obzirom na mesto, tema je očekivana. Ona u sivoj trenerci, naslonjena na muža, kaže kako je imala carski rez i došla je na previjanje rane. Devojčicu je dobila, jeste. Sve je u redu, napreduje po 6oo grama. Nataša, tata je birao. Pita drugaricu zašto je ona tu.
‘Ja sam bila trudna tri meseca.’
One su sa moje leve strane.
Desno, pravo, pa levo je soba u kojoj je ležala moja mama.
O, Boze… 🙁