Teroru, ime ti je sreda

Fejsbukovsko grupno pitanje odmah na početku dana – prvo u šest i dvadeset, pa u pola sedam, pa u dvadeset do sedam i, na kraju, između ustati i odustati, odluči se za prvo. Uljudi se taman dovoljno da te ljudi prepoznaju i idi da slušaš koga bi grupa tebi potpuno nebitnih ljudi pozvala na imaginarnu večeru. Jedan dečko kaže da bi upario Anu Frank i Kartmena da bi mogli da pričaju o jevrejima.

Koliko profesorka srednjevekovne književnosti mora da voli svoj posao da joj je najzanimljiviji  detalj u žitijama (koji uporno ponavlja već šestu nedelju) simbolička vrednost lova na jelene? Veoma.

Koliko je verovatno da ću, tempom kojim sam krenula, u skorije vreme da zaboravim glavu? Veoma. Pošto sama provodim trosatnu pauzu (ona mi je, istina, javila da neće moći sa mnom, ali, ko se još trudi da ne zaboravi mobilni?) iskrsavaju mi neke scene od juče. Cimerka mi je polomila ogledalo koje sam dobila od mame za osamaesti rođendan. Moje reči su čudnom igrom sudbine dobile magijsku moć i sada unesrećuju sve oko sebe. Ali ne u smislu da povređujem ljude svojim rečima (pa, dobro, malo i u tom smislu). Ja zapravo, na neki neobjašnjiv način, bacam uroke.

U glavi sve vreme odzvanja Eva Braun sa svojih (i mojih) 56 km.

Sledi sat i po potpunog gubljenja vremena. Sapfa je još znala da dvoje koje vode ljubav zapravo žele da ubiju jedno drugo, da ne smeju da jedu jedno pred drugim jer žele da se pojedu međusobno. Rimljani su paradirali sa muškim polnim organom napravljenim od životinjske kože veličine 2o metara. Začuđavanje kako ne znamo ništa o ornitološkoj simbolici. Koga briga za ispit. Na ovom fakultetu ionako niko ništa ne planira da nauči.

U poređenju sa sledećih sat i po vremena, prethodno gubljenje vremena teži da se pretvori u Edenski vrt. Posle onoga što ona ispriča, svesna sam kako se oseća isceđena krpa. Neko te stavlja na najgora mesta, onda ljusne u ledenu vodu, a onda cedi, dok ne ispustiš dušu. Ista ja u pola pet sredom.

Još samo tri autobuske stanice i videću da li je mama uspela da uradi ono što sam joj tražila. Još samo tri autobuske stanice i popiću kafu. Još samo tri autobuske stanice i istuširaću se, obući bademantil i neću poznavati nikog tri sata.

Kad bi samo niko toliko dugo hteo da ne poznaje mene.

Kuvaj vino, dolazim u devet. Nakratko, sutra ujutru opet imam engleski.